U fokusu - Srbija

Može li veštačka inteligencija da spasi privredu

Ova međunarodna finansijska institucija ukazuje da globalni privredni rast može biti znatno ispod istorijskog proseka ako se ne sprovedu reforme za povećanje produktivnosti uz upotrebu nove tehnologije i veštačke inteligencije. Za ovu i narednu godinu predviđeno je da to bude 3,2 odsto.

Da je privredni rast goruća tema potvrdio je i svojom izjavom Siniša Mali, ministar finansija koji je prisustvovao prolećnom zasedanju MMF-a i grupacije Svetske banke. Prema njegovim rečima, tri važne teme bile su na stolu sa zamenikom direktora MMF-a Bo Lijem.

„Prva je da je svetska ekonomija usporila rast, ali da je izbegnuta puna recesija. To je za nas veoma važno. Srbija raste brže nego ostale zemlje, a značajno je i to i da ostale države rastu i da ne bude recesije u tim zemljama. To je glavni zaključak MMF-a”, rekao je Mali.

Dodao je da je drugi zaključak sa tog sastanka da je kriza pokazala da neke države znaju da reaguju na nju, a neke ne, a da se Srbija svrstala u red onih koje su imale dobru reakciju, čak i u odnosu na razvijenije i bogatije zemlje u svetu. Kao treće, postoji veliki broj izazova koji je u srednjem roku pred nama, Evropom i celim svetom.

Bojan Stanić, pomoćnik direktora sektora za strateške analize Privredne komore Srbije (PKS), smatra da projekcija globalnog rasta od 3,2 odsto za ovu i narednu godinu i nije tako mala.

„Sve iznad tri odsto se smatra ubrzanim rastom i ne slažem se da je svet dodatno usporio. Međutim, činjenica je da svetska privreda raste ispod potencijala. Što se tiče Srbije, za nas se ove godine predviđa 3,5 odsto, a dogodine 4,5 odsto. Znači, mi smo iznad svetskog proseka. Dugo je nama trebalo da se uzdignemo iznad svetskog proseka. Druga je stvar što EU, kao naš najvažniji partner, u dugom roku ima anemične stope rasta. Zato nama izvoz ne može da bude izvor povećanja. Mi moramo da vodimo računa da pored izvoza imamo i porast unutrašnje potrošnje”, kaže Stanić.

A da li veštačka inteligencija i nove tehnologije mogu da spase posrnuli privredni rast? Ovaj makroekonomista ukazuje da velike ekonomije poput Kine i Indije, koje imaju i velike stope rasta, imaju problem produktivnosti rada.

„Verovali ili ne produktivnost rada u tim zemljama je niža nego u Srbiji. Imaju veliki broj ljudi, radnika, a relativno nisku efikasnost. Produktivnost opada čak i u Evropi. Ljude morate uposliti, a s druge strane veštačka inteligencija koja bi zamenila neke radnike možda bi izazvala socijalne i političke probleme. Iz tih razloga se i odlaže veća primena visokotehnoloških rešenja. Jednom rečju postoji opreznost kako će društvo reagovati na porast nezaposlenosti”, kaže on.

Stanić ukazuje da odavno postoje rešenja da kamioni idu bez vozača, ali još nije primenjeno, jer postoji bojazan da bi bio izazvan problem bezbednosti u saobraćaju. U dužem roku postoji problem nedostatka radnika u delatnostima koje teško možete automatizovati, kao što je ugostiteljstvo, saobraćaj. Sada vidimo da automatizacija veliku primenu ima u finansijskom sektoru, ali kvalitet usluga opada, jer ne može sve da se radi onlajn, kaže Stanić.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da neki drugi rizici kao što su nepovoljna geopolitička kretanja kratkoročno usporavaju globalni privredni rast, a da veštačka inteligencija i nove tehnologije utiču na rast u narednih 10–20 godina.

„Na primer, informacione tehnologije su u poslednjih petnaestak godina najviše napredovale, a njihov uticaj na rast produktivnosti nije bio naročito veliki. U slučaju veštačke inteligencije dobro je što će manji broj ljudi obavljati isti posao, a loše je to što će veliki broj ostati bez posla.  A onda će morati za njih da se nađe posao. Veštačka inteligencija će da poveća produktivnost u sektoru usluga, što iz tehničkih razloga u poslednjih 150 godina nije uspelo. Do sada je produktivnost uglavnom rasla u proizvodnji fizičkih dobara, industriji, poljoprivredi. Sada postoje očekivanja da će veliki broj administrativnih, računovodstvenih poslova da se obavlja na taj način. To se vidi u bankama. Smanjuje se broj zaposlenih u bankama i relativno su male plate. Do sada je u istoriji to praćeno time da se otvaraju neki novi poslovi, nove delatnosti, da se skraćuje radna nedelja. Mi se svi nadamo da će to da se dogodi”, kaže Arsić.